Zašto smo izbaciti iz jelovnika suhomesnate proizvode?

Nekada smo na ovim prostorima imali zaista kvalitetne suhomesnate proizvode. Pamtim prve paštete koje su veoma lepo mirisale kada se podigao poklopac sa kutije, naročito ona pašteta sa dimljenom šunkom.
Zatim viršle kojima smo mogli hraniti i decu. One su bile u prirodnom crevu, i važile su za dijetalnu ishranu.



Ovi proizvodi nisu više dijetalni , već naprotiv, od njih se gomila salo, sastav ovih proizvoda, naš organizam ne ume iskoristi i jednostavno ih samo taloži.

 Zatim salame, kada su se narezale, videli su se komadi mesa.

Danas, iskreno ,stvarno nisam sigurna u to šta je upakovano i da li je zaista bezbedno za ljudsku ishranu, naročito kada sam čula savet lekara i nutricioniste, da se ovi proizvodi, ne bi trebali konzumirati svaki dan, i za jedan obrok ne više od 50 grama. Sve preko toga nije bezbedno za zdravlje.

Sve ovo nismo znali pre 4 godine. Kupili smo paštetu, kada smo je otvorili, više je ličila na plastiku negoli na ukusan namaz. Rešili smo da je bacimo i dogovorili se da više nećemo kupovati paštete, već ću je sama spremati. Zaista i nije teško napraviti dobru domaću paštetu.
 Već sam pisala kako sam spremala domaću paštetu: http://zdravorazmisljanje-magda.blogspot.rs/2014/10/recept-za-domacu-pastetu.html


Domaći namaz se može napraviti i od leblebije. Skuvati leblebiju, kuvana jaja,dodati sirnog namaza ili fete,začina po izboru, dosta hladnoceđenog ulja, dobro izblendati i čuvati u frižideru, ne duže od 3 dana.

Ili napravite namaz od samih biljnih sastojaka, pustite mašti na volju, ne možete pogrešiti, samo pravite varijacije i uživajte. Tako ćete sigurno znati šta jedete i šta dajete svojim najmilijima da jedu.

 Ubrzo smo prestali kupovati i suhomesnate proizvode, mislim na salame i razne obrađene slanine, koje isto imaju toliko hemije u sebi da su izgubile ukus. Od tih proizvoda , moji još jedu domaću kobasicu, domaću slaninu i šunku. Ja više ne jedem ove namirnice, pa ni meso.

 U sledećem postu ću pisati o mlečnim proizvodima i zašto smo i njih prestali konzumirati, ili u veoma malim količinama.

Veoma hrabra odluka

Pisala sam ranije o tome kako sam se mučila sa kilogramima, naročito posle veće hirurške intervencije. Metabolizam je stao, vodu organizam nije mogao da preradi, zadržavala se, oticale su mi ruke i noge, kapci na očima i uvek sam žmirkala.

Verujte pokušala sam sve. Prestajala sam jesti meso, pa sam se vraćala, potom sam našla savete za zdraviju ishranu, pokušavala više puta da promenim ishranu, međutim, kada spremim suprugu ručak- večeru, sednem i ja i lepo se navečeram.

GREŠKA!!!

 Kada više nisam znala šta ću, otišla sam na test intolerancije na hranu. Pregledom krvne slike, utvrdili su tačno šta treba da jedem, a šta treba da izbegavam. Naravno, nisam bila dovoljno odlučna.

Obratila sam se mom lekaru i pretvorila sam se u uši slušajući je šta će mi savetovati.
Posle pitanja na šta se žalim,

Prvo njeno pitanje je bilo: " Da li pijete dovoljno vode?"

Drugo pitanje: " Da li ste fizički dovoljno aktivni?"

I treće pitanje: "Da li pazite na ishranu?"


Pretpostavljam da većina lekara kreće sa ovim pitanjima kako bi dobila informaciju o načinu života.

Međutim, ni ja kao i većina nas ne obratimo pažnju, da lekar, tačno kaže odmah šta trebamo raditi po pitanju preventive za naše zdravlje. Tako, mi naviknuti, čekamo čarobne pirulice koje će rešiti sve naše tegobe.

I znate šta, shvatila sam njenu poruku, nije mi ispisala ništa, jer sam joj kazala da se baš i ne pridržavam svih osnovnih pravila za održavanje zdravlja.

Došla sam kući, uzela papir sa tabelom za ishranu i rešila, strogo  ću se pridržavati predloženog jelovnika. Koliko dugo je ta moja odluka trajala? Nepunih mesec dana. Sve samo zbog toga što nisam ozbiljno sela i pripremila sebi nedeljni jelovnik sa predloženim namirnicama.

Nakon pola godine, došli su ozbiljniji problemi sa varenjem. Počela sam gubiti kondiciju, teško sam se penjala na stepenice, postala sam nekako "komotna", pa sam mislila, bože moj imam 62 godine, šta bi sad?

 Prošle godine je gostovala u Subotici Maja Volk. Suprug i ja smo otišli na njen koncert koji je začinila divnom pričom o njenoj ishrani i kako je stvarno izbegla daljnje zdravstvene  komplikacije.
Kupili smo i njene dve knjige, pročitala sam ih, ali ništa nisam konkretno preduzela.

Novembra 10. prošle godine,( 2015). rešila sam veoma čvrsto, ovako više ne ide, tražila sam na netu, čitala mnogo toga saznala i od tada sam na 90% tnoj sirovoj ishrani.

Osećam se izuzetno dobro, sada je to dvaipo meseca, skinula sam 5 kg, mogu ceo dan ostati na nogama bez da moram prileći popodne.

Moje godine više ne predstavljaju problem.

U sledećem blogu ću opisati kako sam uspela izbaciti sve suhomesnate proizvode iz ishrane svih ukućana.

Nešto ipak nije u redu...

ovako izgleda moj ekcem

Vreme prolazi a moje crvenilo po rukama, leđima i nogama baš slabo prolazi. Odnosno ne prolazi.
Zbog toga sam potražila i lekarsku pomoć. Otišla sam u ambulantu, pošto niko nije dizao slušalicu, kako bi se najavila i zakazala pregled.
Imala sam sreće, bila sam u sredu popodne da se najavim , a doktorica je u četvrtak radila pre podne. Uz zakazan termin, čekala sam samo 1 sat. Doktorica je pregledala moje crvene pečate po koži, prepisala mi je SEPERSEN, i predložila da ispiram crvena mesta sa razblaženom sirćetnom vodom.
To mi je bilo prilično logično, pošto sam o sirćetu dosta čitala da blagotvorno deluje na razne upale na koži.

Ovakvo čišćenje kože sam videla uživo u Pragu

Kada sam došla kući, odmah sam napravila kupku sa sirćetnom vodom i ubacila se u nju. Verujte mi, onoliko koliko mi je svrab po leđima i nogama bio nesnosan, uradila bi bilo šta da mi nestane. Voda je bila mlaka na preporuku doktorice, tako sam se okupala bez šampona i sapuna, samo sirćetnom vodom, naravno blagom. Kada sam izašla, nisam se brisala, već samo tapkajući skupila vodu sa kože. Peckanje kože je bilo dosta snažno , ali prijatno. Nakon ne pun sat, meni je peckanje prestalo, kao i svrab. Neverovatno.
Doktorica mi je ispisala i uput za laboratorijski pregled krvne slike. I tamo se treba najaviti. Dobila sam termin za 17.12.2012. Treba čekati skoro mesec dana.
Dobila sam uput i kod kožnog lekara u bolnici. Nisam ni pokušala nazvati. Otišla sam privatno, doktorica , specijalista za kožne bolesti je bila veoma ljubazna i savesno me je pregledala i ispitala o istoriji bolesti.
Ustanovila je da se radi o ekcemu- nulte grupe. Ostavila mi je da još 7 dana mažem obolela mesta sa ispisanom kremom i da je pozovem da joj kažem kako napreduje lečenje. Ovo me je zaista prijatno iznenadilo.
Da pozovem, ne da dođem i da opet platim, već da joj javim i da se dalje dogovaramo o lečenju.
Danas je 4 dan kako koristim tretman sirćetne vode i kreme, nemam više užasnu potrebu za češanjem i povlači mi se crvenilo.
Pijem i dalje tabletice koje sam dobila od Homeopate i plus sam dodala Calivitin PARAPROTEX. Ako je candida u pitanju, a test koji sam sama uradila, pokazao je da je imam, onda ću je se otarasiti i očistiti organizam od nje.


I dalje sam na režimu "dijetalne" ishrane. Tako je lekari zovu, a meni se neobično sviđa ovaj način ishrane, jer se osećam izuzetno dobro. Sastaviću meni za celu nedelju, i pokušaću da se po tom jelovniku hranim stalno. Ne smeta ništa što će to biti ujednačena hrana, čak mislim da naše telo voli kada se navikne na neku od namirnica, naročito ako ona blagotvorno deluje na naš organizam.