Imuni sistem je odbrambeni sistem organizma koji ga štiti od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija ,gljivica i parazita) njihovih toksina,kao i od sopstvenih izmenjenih (na pr. tumorskih) i istrošenih ćelija.
Postoje dve komponente ovog sistema, koje se u svom delovanju međusobno dopunjuju:
Nespecifični (urođeni imunitet)
-koji je prva linija odbrane organizma, postoji pre kontakta sa uzročnicima bolesti, i reaguje na isti način prema svakom štetnom agensu.
Specifični (stečeni) imunitet
-koji se razvija u kontaktu sa uzročnicima bolesti, ne postoji pre prvog kontakta i potrebni su dani, - meseci da bi se razvio.
Za održavanje zdravog imunog sistema neophodni su proteini, esencijalne masne kiseline i aminokiseline, vitamini , minerali i antioksidanti.Visokokvalitetni proteini i imunostimulirajuće aminokiseline su neophodne za stvaranje antitela, važne komponente odbrambenog mehanizma.
Ovi proteini se nalaze u jajima, ribi, školjkama, divljači, dok se imunostimulirajuće aminokiseline mogu naći u povrću i žitaricama. Riba je takođe izvor esencijalnih- omega3 masnih kiselina, čiji nedostatak može izazvati različite autoimune bolesti.
Za pravilan rad našeg odbrambenog sistema neophodni su i cink, gvožđe, bakar, selen, vitamini A,B6 , C i E, koji ulaze u sastav enzima u ćelijama imunog sistema. Većina ovih nutrijenata nalazi se u voću, povrću, žitaricama celovitog zrna, orašastim plodovima i semenkama.
Ćelije imunog sistema su veoma osetljive na oksidativna oštećenja pa je važno unositi u organizam antioksidanse, kao što su vitamini C i E , karotenoidi, flavonoidi i selen.
Izvanredni izvori antioksidanasa su obojeno voće i povrće, jagode, borovnice, crne ribizle, šargarepa, paradajz.
Imuni sistem nije aktivan samo u borbi protiv različitih bakterija, virusa i ostalih patogenih mikroorganizama, on se aktivira i kada konzumiramo hranu na koju smo alergični, pri čemu hrana u tom slučaju predstavlja alergen i može izazvati dve vrste reakcije. Reakcije mogu biti brze, kada može doći do anafilaktičkog šoka i na kraju u nekim slučajevima i do fatalnog ishoda. Ili odložene, koje nisu opasne po život, kao što su osip, migrena, slabost, bolovi u mišićima. Ovde se radi o preteranom aktiviranju imunog sistema, što spada u poremećaje imunog sistema.Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije su: kikiriki, kravlje mleko, soja, mada je svaka osoba jedinstvena u svojim tolerancijama na hranu i alergijama.
Hrana koja sadrži veće količine pesticida, konzervansa ili aditiva takođe može biti problematična za imuni sistem, jer te komponente mogu postati alergen za organizam i pokrenuti mehanizam alergijske reakcije.
Tokom umerenog vežbanja, na pr. laganog hodanja, dešava se niz pozitivnih promena u imunom sistemu.Odbrambene ćelije imunog sistema kruže telom u većoj meri, a raste i nivo imunoglobulina u krvi, dok je nivo hormona stresa, koji koči imuni sistem, smanjen.Iako se imuni sistem posle vežbanja vrlo brzo vraća u stanje u kojem je bio i pre, svako novo vežbanje štiti organizam od infekcije kroz duži vremenski period pa je frekvencija vežbanja bitan faktor koji utiče na jačanje imuniteta.
Da li će neko oboleti nakon što je u organizam ušla veća količina patogena ne zavisi samo od pravilne ishrane i redovnog vežbanja, već i drugi faktori, kao što su starosna dob, pušenje, mentalni stres, nedostatak sna, mogu uticati na narušavanje funkcije imunog sistema i povećati rizik od infekcije. Takođe funkcija odbrambenog sistema našeg organizma može biti oslabljena pri niskom kalorijskom unosu i prebrzom gubitku telesne mase, kao što je slučaj kod rigoroznih dijeta.
Нема коментара:
Постави коментар